|
Glumeci ravnodusnost,
onako usput
gledah tvoje oci,
dok lutaju daljinama Sibira.
Vidjeh da kroz dim cigare
i bez suze
nekako cudno sjaje.
Glumeci ravnodusnost, onako povrsno,
slusah tvoje rijeci,
usne sto izgovaraju moje ime,
pozeljeh da ih ljubim,
kao sto se ljube prosinacke zime,
tvoje usne sto izgovaraju moje ime.
Glumeci ravnodusnost, nije mi jasno
plesah s tobom Tango,
pozeljeh ti toliko toga reci,
ove noci,
zivot mora nekud poci,
o ljubavi, o kad bi barem
u moje snove mogla doci.
Neka cudna spodoba,
sto kelnerom se zove,
prodrma me
iz mamurluka ludog.
Onako ravnodusno
stadoh na svoje noge,
nekako nesigurno
i tad gledah tvoje oci,
sto prate i pratit ce
sve moje pijane noci,
o..., da li ces je ikad
zaboravit moci.
Z.Dakovic
|
