s a m

Ostavljen kao pustinjak,   u jednoj obicnoj gluposti

sjedim,pusim i kao razmisljam,

a misli lete i odbijaju se od dimove,

da mi je nesto razbiti,              daleko otici,                                daleko od tebe.

Ali eto,odlazis ti, letis novoj sreci.

Ko da su ljudi obicni pijuni podredeni tebi,                        okreces se nekim ljepsim “temama”,

zaboravljajuci da si htjela presjeci

zivot u venama.

Ja znam da sam sve svoje adute prokockao,

godine izgubio a da nisam ni zivio.