Dragi nasi Dervencani

Konacno  Vam saljem imenik od vase generacije.
Ja se duboko izvinjavam zbog kasnjenja moga muza koji uvijek kasni.
Molim Vas proverite da li su tacno ukucane vase adrese.

>Marina

>>Ako si ga izgubio, bolje ti je emigriraj u Japan

Boga mi , ni u Japanu nece mu biti mjesta  : (
Sta bi covek radio bez znanja racunara....

Srdacan pozdrav iz Dervente

dekic miho - mancetova

 

Napokon granu i sunce
moje pored mene
srce rece:
neboj se moj pauce,
u pola tebe
covjek jauce,
jauce, pa skakuce
u bespucu sanja
put
do kuce.
 

Na gradilištu viče Mujo:
>> Suljo, je'l u tebe metar?
>>
>> Ma jok, jedva 20 cm!
>>

marina zubak

Mujo, cujem da Dodik dolazi u Sarajevo!?
- Sto, ba, meni govoris, nisam ja Gavrilo Princip!
 

Postovani g. Zeljko,
 
Pogledao sam stranicu na netu, odlicno za pocetak, iskrene cestitke, mozda samo dodati knjigu gostiju i to bi bilo to, pjesme se lijepe i fotke nekadasnje Dervente.
Mnogo zdravlja i srece tebi i tvojima, te uspjeha u daljem radu i drugarski pozdrav iz Tuzle od kolege i zemljaka.
 
Brinio Jarcevic

Bog zeljko,
odusevila me tvoja stranica
i kupila bi tvoju knjigu.i sama pisem vec'
dvadesetak godina ali nikome nisam
dozvolila da proc(ita ni jedno slovo.
a treba mi kritika pa makar i losa
Hvala c(ekam knjigu i mozda tvoj mail

ozenjen sam i imam dvoje crnogorske djece.
zena je iz daruvara ja iz dervente prvo dijete iz njemacke a drugo iz pakraca eto ti moga puta do sadasnjeg zagreba  sinisa juric

Nisam siguran jesam li napisao dobru adresu, ali se svakako nadam da ces dobiti poruku.
Procitao sam tvoje pjesme, i doista kako sam napisao u naslovu, pjesme su kao i ljudi.
Zive dok ih citas i pamte se po rijecima.
Pisi, samo pisi! I sam znam da to covjek cini bez ikakva povoda, samo tako, jer to od tebe nitko niti trazi niti zeli.
No kad nastane, kada se rodi, onda je tu, i eto je ide uz tebe poput sjene. Prati te i prati i zivi i nakon tvog svrsetka.
Rekoh poznato mi je pisanje, poznat mi je taj magicni svijet.
Lijepo je da si fotografije s naseg susreta stavio na internet.

pavo leko
 

DVA PRIJATELJA


zamisli drvo
ispod drveta dvoje djece
kako klece pored groba
oplakujuci oca svoga

zamisli crveno nebo
crvenije od zalaska sunca
mislis, sto se dogodilo?
zakrvila se dva andjeoska srca

dva prijatelja negdasnja
dva bijela ruzmarina
nekad kruh dijelila
a medjusobno se ubila

zamisli izlazak sunca
kao da ga nikad nisi vidjela
vidjet ces cvrstinu i snagu
kako se dize iz spaljenog grada

vidjet ces svu patnju
koju smo prosli nekada
i pepeo i prasinu
iznad svog rodnog kraja

pogledaj sve ove grobove
one male i velike grobnice
pogledaj one zvijezde stradalnice
i one , one nase ljude.

sinisa juric
 

eh pjesnici su cudnjenje u svijetu jer njihove oci rastu pored stvari sto bi reko a.b simic nadam se da i ti imas taj dar da vidis sto drugi nemogu jer inace uvijek ces bit obican prosjek. malo sam cito pjesme a ima i par dobrih moram priznat al s jos napora i vise citanja bit ces jos jaci i bolji.
 
 
pozdrav od andre.
 
 

evo jutros slucajno nabasah na tvoju stranicu koja me je jako  iznenadila i obradovala.ja se nalazim u danskoj gdje zivim sa suprugom silvanom(makedonka) i 4 djece.inace kako si ti i tvoja porodica.sjecas se one nove godine kod tebe a vidio sam i sliku na tvom sajtu.bas sam se te nove godine olesio kod tebe .za sada toliko pisi mi nesto o tebi i tvojoj porodici.drugarski pozdrav jer pravi drugari se ne zaboravljaju..
ako imas kontakt sa ostalim drugarima pozdravi ih sve a posebno Maneta.
 
                                                 imsir
 

Evo me sjedim i listam poruke...tek danas osposobismo ovaj nas "stroj" poslije par mjeseci strajka.
Pa onda nadjoh onu tvoju poruku...nostalgija....sjecanja....ili kako sam rece ovo j..... stanje.....
Odavno vec znam da kada hocu da pobjegnem iz ovog j...... stanja, vratim se u ona davna sjecanja kad bijasmo "mi i samo mi" a onda me uhvati nostalgija, pa opet bi da pobjegnem....a gdje ?????
 
Nego ima da se vidimo ovoga ljeta. Negdje u Evropi, ma gdje bilo......Ne pijemo, ali ima da se otkacimo....obecavam........
 
Vole te svi oni iz tvoje proslosti "sto ti mira ne daju!!!!!!!!!"
 
 
Hodzici
 

evo pokusavam i dalje da ti posaljem poruku ali mi ne ide bas od ruke  - bilja

SRETOH SE
Ne ostaj kad odlaze,
u sumrak tiho poði,
ja mogu sama
da usne tvoje i ne prepoznam.
Ispod zamagljenih prozora,
u suzi samoæe,
snežnom olujom želiš zasuti moje srce.
Ne,neæe moæi.
Bila sam od onih
zasuta zrnima samilosti
i savesti,što ujede utiskuje duboko.
Bila sam nekada krpa srama
tuðih ðonova èistilište.
Bila sam nekada snena.
Ne ostaj kad odlaze,
u sumrak tiho poði,
to nisu oèi one.
Ne,uzalud ne traži obraze moje
da ukaljane ruke oèistiš.
Oprosti,
ne rekoh ti da
sretoh sopstvenost.
Eto,to je jedna pesma koju ja jako volim.Bilo bi lepo

da mi kažeš svoje mišljenje i da me malo izanaliziraš,naravno,

kad budeš imao vremena.
Drago mi je da sam posetila tvoj sajt....
JELENA
 
 

Draga Sonja ! Kad se radi o Derventi, tesko pronalazim rijeci...
kao prvo da se zahvalim, ne desava se svaki dan da dobijem tako lijepo, nostalgican E-Mail.mozda nisi ni primjetila, al s njim si mi poslala i komad neba, miris save, zvijezde koje nigdje kao "tamo" sjaje...
Radi ljudi koji pamte, il pomalo pate (mozda pretjerujem), Derventa je ostala kakva je bila, u Polju i dalje zive tvoji baka i dida, u mome srcu svi moji prijatelji, i to ne izbrisa nitko..
Pozdaravi pogledom sve i svakoga a ja cu da se sjecam : bila jednom jedna Sonja...
 
Pozdrav

PS:

 

Ima nade i za nas……

 

Pusica

 

Marina
 

Hi,
zelim ti na ovaj nacin reci da je krasna tvoja poezija...
prepoznajem se u mnogim tvojim stihovima...
ugodno me iznenadio i obradovao monolog tvoje duse...
i ja zivim u njemackoj.
pozdrav!
marijana

Hello
dragi prijatelju :)
.

Ovo je moja novija pjesma... nastala u jedno nevjerojatno vrijeme... izmedju budjenja i sna...

 katkad rado tako sanjarim... i trazim se... i uvijek se odbijam naci :)
 
BOJE JEDNE JESENI
 
A tobom su... one noci
zaspale boje...
... sjaj budjenja utapa se u sivim odajama
cuvanim od nekog drugog...
jedna noc promijenila je...
( ... htjedoh reci... sve... )
 
" Sve" je ostalo tamo...
u dodiru dva prsta...
rascvjetanom cetvrtku
koji miluje jesensko jutro
skriveno i tamno za tudje oci...
 
Tvoj pogled otkriva me i pokriva...
tvoj pogled... sakriva me...
... moje jedino... moj pijesak na dlanu...
kula... sanjana...
... meni jastuk mojih zamisljenih suza...
 
Proslost je pocela upravo sad...
i ja je disem...
prekrivam te da me njome dodirnes...
...kad sve vojske prodju
i olovni vojnici padnu nicice pred tvojim srcem...
 
Nestale su boje ljubavi,
onog jutra...
 
Dotakni me, dodirni dahom
.. u meni ozivjet ce makovi
a sjaj me zagrliti smjeskom...
 
,,, Stala sam na sredinu mosta... cekajuci te...
.. boje su se razlile drugom stranom ulice...
... jesen je to... podmukla jesen
... krivim je za bol kojom te disem...
 
... Presla sam rijeku
i bacila mreze...
.. ukoliko zaplivas brzacima duse
o moje srce moras se zaplesti...
 
... lepet krila iznad moje glave oglusio je misao...
 
... visoko gore...
moja ljubav s tobom putuje
...odnosis boje moje jeseni...
.. odnosis sanje malog srca sto o tebi pjevusi ...

Drazenka D.
 
 
:)
 

Predooobar….

 

 

 

Sjedi ženska u autu čekajući zeleno na semaforu.
U traku do nje stane Mujo sa svojim autom.
Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne spuštati prozor.
ženska sva sretna, očekujući flert s Mujom, počne spuštati svoj prozor.
Mujo se šeretski nasmiješi i reče: šta je, i ti si prdnula?

 

Marina

NIKADA VIŠE Dolazim u grad moje mladosti, dugom ulicom želja i sna. Ali nikoga tu ne nalazim, u tom gradu postojim samo ja. Nikada više mojom ulicom ti nećeš proći. Korakom tvojim, samo tuga će doći. Nikada više tvoje lice ja ljubiti neću, jer su godine između nas! Ljubavi su našle druge puteve, naše tajne sad neko drugi zna. More moga sna reke napuštaju, u tom moru postojim samo ja. Nikada više mojom ulicom ti nećeš proći. Korakom tvojim, samo tuga će doći. Nikada više tvoje lice ja ljubiti neću, jer su godine između nas!

Zivot je kratak...Polomi ljusturu oko sebe, voli iskreno, ljubi nesebicno, suti kad treba, razmisli uvijek, popusti katkada, ne kloni nikada...

Slusaj vise, suosjecaj vise, daruj se vise...smij se kad mozes, placi kad moras... I ZIVI ZIVOT

postovani imenjace,
>
> Evo nikako da ti se javim,
>
> Vidim da ozbiljno i uspjesno radis na internet stranici, sto je za svaku
> pohvalu!!!!
> Poezija je prva liga (1 A).
>
> Inace kod nas sve po starom i ok.
>
> Evo skenirao sam neke slike iz mog albuma, nesto su boljeg kvaliteta
> nego one sto si iz Sicinog albuma preslikao fotoaparatom.
>
>
>
>
> Puno pozdrava
>
> Zeljko Trivicevic
 

AKO - Radjard Kipling


Ako uspeš sačuvati glavu dok svi oko tebe
Bezglavi jure i za to krive nikoga do tebe;
Ako sačuvaš veru u sebe dok svi u tebe
Sumnjaju, i još da im platiš što sumnjaju u tebe;
Ako možeš čekati neumoran od čekanja,
Ili slušati laži a da te laž ne pokvari,
Ili biti omražen bez ikakvog opravdanja,
I još da ne izgledaš dobro i ne pričaš mudre stvari;

Ako možeš da sanjaš – a da ne poklekneš pod vlašću
Sna; Ako možaš da misliš – a da misao za cilj ne držiš;
Ako se suočiti možeš sa trijumfom i propašću
I još da usto ovo dvoje za istu stvar držiš;
Ako možeš izdržati da čuješ sopstvenu istinu
Izvrnutu od nitkova - da zamka bude budalama,
Ili gledati najdraže stvari kako se rasplinu,
Skupljati ih, graditi ponovo, dok sve se opet slama;

Ako možeš sabrati u hrpu sve svoje zgoditke
I rizikovati ih u jednom bacanju kocke,
I izgubiti i stati iznova na svoje početke
I ne pomenuti više nikada te kurvinske kocke;
Ako možeš prisiliti svoje srce, nerve, tetive
Da ti služe dugo nakon se sklope smrtne ralje,
I da se drže i guraju iako u tebi nema više žive
Sile, ničeg osim volje koja kaže: »Idemo dalje«

Ako možeš da glasnogovoriš masi i častan ostaneš,
Ili da šetaš s kraljevima, al običan sasvim;
Ako pred prijateljem i neprijateljem isti staneš;
Ako svi računaju na tebe, al niko baš sasvim;
Ako možeš da osetiš neoprostivu minutu
U šezdesetsekundnom neopisivom trku –
Onda je Zemlja tvoja, sine, i sve što je na njoj -
I još više, mnogo više – bićeš čovek, sine moj!

poslao .Brinio
 

I upita Ljubav Prijateljstvo:
"Zašto ti postojiš kad sam ja tu?"
A Prijateljstvo joj odgovori:
"Da stavim osmijeh -
tamo gdje si ti ostavila suzu."

 

Plakala sam što nisam imala cipele, dok nisam vidjela
čovjeka koji nije imao nogu.
 

Sie erlischt

Der Vorhang fällt, das Stück ist aus
und Herrn und Damen gehen nach Haus.
Ob ihnen auch das Stück gefallen?
Ich glaub, ich hörte Beifall schallen.

Ein hochverehrtes Publikum
beklatschte dankbar seinen Dichter.
Jetzt aber ist das Haus so stumm
und sind verschwunden Lust und Lichter.

Doch horch! Ein schollernd schnöder Klang,
ertönt unfern der öden Bühne.
Vielleicht, daß eine Seite sprang
an einer alten Violine.


Verdrießlich rascheln im Parterr
welche Ratten hin und her.
Und alles riecht nach ranz´gem Öle.
Die letzte Lampe ächzt und zischt.
Verzweiflungsvoll und sie erlischt.
Das arme Licht war meine Seele.
 

Heinrich Heine

 

Tin Ujević

Igracka vjetrova


Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si, duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.
 

Pjesnici

Pjesnici su čuđenje u svijetu
Oni idu zemljom i njihove oči
Velike i nijeme rastu pored stvari
Naslonivši uho
na ćutanje što ih okružuje i muči
pjesnici su vječno treptanje u svijetu
 

A.B.Simic

VLADISLAV P. DIS
(1880-1917)
Pijanstvo

Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
 

Možda spava
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice ne znam kakvo,možda dečije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad;
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
 

Postovanje veliko!
Trazeci malo po internetu naletih na tvoju stranicu...
Procitah sve i jedan tekst pa sam nekoliko njih izdvojio.
Nadam se da neces imati nista protiv ako ja te tekstove stavim
na svoju stranicu...
 
FARUK PASIC
 

Postovani,
ne znam da li cu biti jos jedna vise koja je dosadna, ili ne,
ali zelim da kazem kako su me vase pesme dotakle i da pohvalim vas rad, lepotu koju ste stvorili nicim drugim do lepotom svoje duse. Nadam se da ce vam to sto ste dirnuli jednu osobu vise biti podstrek za dalje kreacije.
Sve najlepse Vama i Vasoj porodici zeli
Snezana

 Je li to vaš krik, gospodine?
O, da, hvala, nisam ni primijetio
kad sam ga ispustio!

 

Postovani umetnice,
sasvim slucajno sam nasla Vas sajt (iako verujem da slucajnost ne postoji) i Vase pesme su me ostavile bez daha.Dugo se nisam tako osecala citajuci neciju poeziju.
Zelim da Vam se zahvalim sto ste mi ulepsali dan.Verujem da Vam je to i bila osnovna namera dok ste pravili svoj sajt.Ovaj mail zahvalnosti je dokaz za to!
Ako imate jos neku objavljenu pesmu volela bih da mi date smernice kako da dodjem do njih.Verujem da cete mi odgovoriti!
 
 
 
                                                     Od ovog trenutka Vasa verna citateljka
                                                                                                 JELENA
 

LUDO I NEZABORAVNO  -- PLANIRAJ, VJERUJ NAM BIT CE SUPER, TI SI JEDAN DIO NAS, BEZ TEBE NIJE KAO NEKAD......
 

indira

       ML

Kisno je nebo
rasirilo svoje boje,
u djelo pretvorilo misao,
izmedu poglavlja dva
dalek put...
ja sam samo disao.

Bez zavicaja i njegova
sadrzaja,
mislih na zenu
rumenu i drevnu,
kako prelazi ulicu,
sama
u jednome smjeru.

Ako zivot ovaj
dalek je put,
a moja ljeta, ona kasna...
Malo je.
Mogu i kise prestati sjati,
ulice postojati...
zasto je otisla
ja nikad necu znati.

Z.D.Dakan
 

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.


Vesna Parun

 

Bez sumnje nije teško umrjeti za prijatelja kako je teško naići na prijatelja koji bi zaslužio da čovjek za njega umre! Mnogi ljudi će ti prolaziti kroz život, ali samo pravi prijatelji će te voljeti i ostaviti trag u srcu. Sudbina nam daje roditelje, prijatelje biramo sami.
Prijatelja možeš imati jedino ako si prijatelj.

Dobroćudni, mirni čitaoče,
Kome srce trezvenošću bije,
Baci ovu knjigu, vedra nije,
Iz nje sjeta i razvrat se toče.

Ako nisi školovat se htio
Kod Sotone-meštra prepredena-
Za tebe će ostat neshvaćena
Il' ćeš reći da sam mahnit bio.

Ako udes snagu ti je dao
Da zaroniš u ponore zala,
Štuj me, da bi ljubit me znao.

Bolna dušo, dušo radoznala,
Koja tražiš raj svoj, ti me sudi,
Požali me!- il prokleta budi!

C. Baudelaire

Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani.
*
ivo andric

Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikuda ne žure, jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je odredjeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplaštiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je što se oko njih dešava, a onda odjednom sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro. Čudan svijet, ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve izmedju toga. A povrh svega moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim.
 
mesa selimovic

Svako vece u istoj kafani

provodimo svu surovu stvarnost

cekamo da nam stignu bolji dani

ubjedeni u svoju genijalnost.

Pricamo o roku, studiju prava

i ogovaramo neke zgodne zene,

zakljucujemo da nas provincija sputava

i da su najbolje ribe vec zavedene.

Za nasim stolom uvijek iste price,

isto se pije, pusi i psuje,

veceri jedna na drugu lice

al se nigdje tako lijepo ne dosaduje.

svetost pocinje zivjeti tek kad svetac dospije u grob.Tko zivi u uvjerenju da je svetac, u grob ce odnijeti i sebe i svoju svetost. I.A.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

Jesenjin
 

Profesorica biologije:''Čovjek je najsloženije biće na svijetu...''
Učenik:''koje može napravit svaka budala..''

 

Elma Eminović, Marijana ?, Vera Brico, Stojanka Trivunčević, Alickovic Ibrahim , Marina Zubak, Milada Ramičić, Silvana Tokić

Zapis o zemlji

Pitao jednom tako jednoga vrli pitac neki:

A kto je ta, sta je ta da prostis

Gdje li je ta

Odakle je

Kuda je

Ta

Bosna

Rekti

Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto
Elizabeth David

Stajati pred bijelim papirom, jos neispisanim, i znati : dosad su sastavljeni milijuni pjasama na svim jezicima svijeta,

i za milijune ljudi na zemlji spremljeno je vec oruzje da ih unisti- - A TI HOCES DA SE CUJE I TVOJ KRIK :

Mir svijetu ! Sloboda svijetu! I svakome na stolu kruh-

A zapitani odgovor njemu hitan tad dade:

Bosna da prostis jedna zemlja imade

I posna i bosa da prostis

I hladna i gladna

I k tomu jos

Da prostis

Prkosna

Od

sna

nije vazno koliko smo puta udahnuli dah, vaznije je koliko smo puta ostali bez daha.

Prevrcuci prasne knjige, prasne knjige i hartije, nadjoh pjesmu zabacenu, sto je niko cito nije.

Ta je pjesma izliv srca, izliv duse srecnih dana.U njojzi je moja sreca, ljubav moja opjevana

I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stradanja i mena
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!
(J. Dučić, Izmirenje)
 

Rade Šerbedžija


Već sam ti pričao to

Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u duši se budi djetinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
pričam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
čežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sjecanja...
kažu sudbina...
ta kurva bol ime mora imati... i razlozi...
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
a znam da ne znaš niti ćeš ikada shvatiti...
a i zašto bi...
oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romantično, nevino čedo, spram ovih stanja...
neću da spominjem, rat i užase,
politiku, i slična sranja...
neću da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hoću da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam... curi noc...
svaka je mala vječnost za mene.
da, znam, moraš poć,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
ah, već sam ti pričao to.

U jesen sam joj predložio da se vjenčamo. Iskreno sam to želio, nisam mogao zamisliti da
će biti nekako drukčije, ali sam pošteno rekao da sam rđava prilika, nemam ništa niti ima
izgleda da ću ikad imati i ne dobija mnogo udajom za mene. Možda nije ni pravo što joj to
nudim ali mi ljubav daje pravo da budem nepravedan. Voljeću je i nećemo imati ništa,
je li joj to dovoljno ?
Ali ona je još luđa od mene.
Voljećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.
Meša Selimović "Tvrđava"

 

Mak Dizdar:
MODRA RIJEKA
Niko ne zna gdje je ona

Malo znano al je znano

Iza gore iza dola

Iza sedam iza osam

I jos huđe i još luđe

preko mornih preko gorkih

preko gloga preko drače

preko žege preko stege

preko slutnje preko sumnje

iza devet iza deset

i još dublje i još jače

iza šutnje iza tmače

gdje pijetlovi ne pjevaju

gdje se ne zna za glas roga

I još buđe i još luđe

Iza uma

iza boga

ima jedna modra rijeka

široka je duboka je

sto godina široka je

tisuć ljeta duboka jest

o duljini i ne sanjaj

tma i tmuša neprebolna

ima jedna modra rijeka

ima jedna modra rijeka

valja nama preko rijeke

 

Wenn Sie dazu geboren sind, ein eigenes und kein Dutzendleben zu führen, so werden Sie den Weg zur eigenen Persönlichkeit und zum eigenen Leben auch finden, obwohl es ein schwerer weg ist. Wenn Sie nicht dazu bestimmt sind, wenn die Kraft nicht reicht, so werden Sie früher oder später verzichten müssen und werden sich der Moral, dem Geschmack und der Sitte der Allgemeinheit anschließen. Es ist eine Frage der Kraft. Oder, wie ich lieber denke, eine Frage des Glaubens. Denn man findet oft sehr starke Menschen, die rasch versagen, und findet sehr zarte und schwache, die trotz Krankheit und Schwäche prachtvoll mit dem leben fertig werden und ihm ihren Stempel auch im Dulden aufzwingen.

h.hesse
 

imam hobi...

trcim po sobi...

mucim sebe,

mislim na tebe...

volim te vise od sebe, al kad razmislim, ma ko te je...

bolja sam od tebe!!!

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša

šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

m.antic


 

josip i slavica - do skorog videnja

moje kumce, IVANO B.

Jednom davno zivio jedan mladic zaljubio se te je pitao djevojku:
Hoces li se udati za mene?
Djevojka je odgovorila:
Ne
I tako je mladic zivio sretno do kraja zivota isao u lov, isao u ribolov gledao nogomet i pio pivu gad god je pozelio.

Kada bih imao jedan komadić života,dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kažem. Stvari bih cijenio ne po onome što vrijede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,...i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvijezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih Volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i zivio bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi... Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u načinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dijete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvijek. Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na zalost početi da umirem...

G. G. Markes
 

Gledam sliku svog rodnog grada,
negdje daleko u zemlji snova,
zasto me nocas ubija ceznja
kad mi sve pruza sad zemlja ova.
Jedini grade mladosti moje,
ovdje me steze od srece lanac,
zbog tebe grade u zemlji snova,
za druge uvijek ja bit cu stranac.
Moro' sam doci a htio nisam
zbog nekih drugih sto zivot kroje,
od ove zemlje najljepsih snova
ljepse su meni koprive tvoje.
Nemoj me kleti voljeni grade
nikad ti nisam rekao zbogom,
olovni snovi tebi me vuku
i sve dok zivim bit cu sa tobom.
 

AMIRA - Gradevinaca dobra Vila, sa sinovima. Zivi u Americi i sve vas puno pozdravlja

Hajde Samira, znam da gledas i uzivas - posalji i ti dakanu par slika - hehe

J A V I    S E................................................................

Za svu djecu koja su rodjena i prezivela 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te!!

Prvo, prezijveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je boljela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes

U to vrijeme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja djece" na bocicama sa ljekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Djelili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga

Jeli smo mljecne sladolede, bijeli hljeb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se cijeli dan, sve dok se ne upale svijetla na ulici, zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo djecija masta bila u stanju da smisli,

Nerijetko, niko nije mogao da nas nadje po cejli dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cijele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da rijesimo problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmjerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA!

Padali smo sa drveca, znali se posjeci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posljedica!

Isli smo biciklom ili pjeske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.

----------------------------------------------------------------------- ---------

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim!

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!

MOZDA CES ZELJETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU KAO PRAVA DJECA, PRIJE NEGO STO SU ADVOKATI, DRZAVE I VLADE POCELI DA ODREDJUJU KAKO TREBA DA SE ZIVI!

Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj djeci da vide kako su njihovi roditelji odrastali

Pozdrav generaciji#

 

da, isti smo mi tata, za kucom nam srce pati

Gubiti je strasno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zalost i suze, i dok god mozemo na preostalom mjeriti velicinu izgubljenog tesko nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osjetimo lakocu za koju nemamo imena,jer to je lakoca prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim!
Sve izgubljeno je u mojoj svijesti, samo bez tezine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve sto izgubih, preobrazeno i uljepsano - u sjecanju. I jos: ja imam veliku slobodu onog koji nista nema i mir onog koji je prezalio i konacno se rastao.

Ivo Andric
 

Svi mirisi juga
u njenoj puti
Vjetrovi zaspali
u njenoj kosi
Kao kad se ljubav
tiho sluti
Kao da me nemir,
mojoj, Bosni nosi
 

Od druga do druga
od drage do drage
od grada do grada
provodim vijek

Rasut u komade
vezan samo pjesmom
sebi i životu
trazim smisao i lijek

Sa mukom pod rukom
tražim nadu u padu
a gađa me apaluz
gađa me smjeh

Ponekad mislim na ono vrijeme
svi računi kad se svode
i kad sunce mirno zaspi
kad presahnu moje vode

Tad' cu morat i ja stati
možda i ja u kafani
uzalud ću pjesmom zvati
da se vrate ovi dani

Od druga do druga
od grada do grada
od drage do drage
provodim vijek

 

Jos jedan dan ce osvanuti

I tebe i mene ce obmanuti

Svako svoje ce misliti

A opet oboje cemo pogrijesiti

 

Zora ce donijeti promjenu

Noc ce dobiti smjenu

Ali mi ostajemo

U resetkama zivota

 

ivica Brnic - hvala na slikama, sto si se javio i sto te ima. 

Kuca moje srce

Negdje u dubini

Daleko od mene

Kao da nije moje

 

Odzvanja ritam

I nosi rijeci moje

Na valovima tuge

 

A ja izgledam tako malen

Izgledam kao posljednja

Odsvirana nota, koja se

Gubi u odjeku tvoga imena

I.Brnic
 

Zeljko,
 

Godinama se pitam, “gdje su ti ljudi?” Ali sta da poduzmem ako ni imena vise neznam od mojih dragih prijatelja. Iako smo samo cetiri godine zajedno bili postali smo dobri prijatelji. Kod tebe sam slusao dobre stare ploce i zajedno smo zapalili bezbrojne pljuge.

 

           Otisao sam da studiram u Zagreb i tamo sam zakoracio u novo poglavlje u mom zivotu. U Zagrebu sam upoznao saputnicu moga zivota, jos i danas smo zajedno. Dvije godine u Zagrebu i moradoh u JNA. Izgubljena godina. Vratio sam se i probao ponovo poceti, nije mi uspjelo. Vjencao sam se sa mojom suprugom i prvi klinac je bio na putu. Sljedece godine jos jedan. 6-7 godina u Zagrebu bez cilja u zivotu.Uputili se u svijet u potrazi za mjestom gdje smo se osjecali doma. I evo me, vec petnaest godina, u Nizozemskoj. Godine prohujale, klinci odrasli (16 i 17 godina).

 

           Tisucu puta sam se upitao “gdje su ti ljudi?” Ali sta da radim ako ni imena vise neznam. Jedino se sjecam imena Zeljka, Miroslava, Marine, Berte, Sinise, Kamare, Pave i Antonele a prezimena pokrivena prasinom proslosti ne mogoh iskopati iz moga sjecanja. Jednog dana dobih e-mail od jednog Sinise koji me upita da li sam ja Ivica Brnadic… Ponadah se Sinisa sa kovrdzavom kosom (Nozica), greska. Skolske slike od mog razreda na kojima mene nema, isbrisan sam pomislih. Niko me se vise ne sjeca cak i fotografija je izblijedila gdje bih ja kao stajao. Postojim li ili sam to sanjao da sam nekad u Derventi, generacija 1967, gradjevinsku skolu pohodio?

           I suze su tekle i srce mi je brze zakucalo kad sam pronasao ceznju-poeziju. Covjece ne ljuti se, ali nisam mogao vjerovati svojim vlastitim ocima. Zeljko, Marina, Miroslav, Berta, Pavo i mnogi drugi opet zajedno. I suze su tekle, jer ja nisam bio tamo.
 
Ivica Brnic
Rijsselbergen 80
4613GE Bergen op Zoom
 
 

U svijetu nemira

Moje misli lete

Tamo vidim crnac svira

Iza njega se dzelati svete
 

Da li je sadrzaj sjata dokaz moje amnezije, dokaz propustenog i zaboravljenog vremena koga je TREBALO pamtiti? Danas sebe pitam: Jesam li ja bio dio te generacije, jesam li postojao u tom pakosnom i prkosnom vremenu? JESAM LI JA IMAO MLADOST?
U vremenu danasnjem trazicu odgovore, a vjerujem da cete mi neke dati i Vi. POZDRAV GENERACIJI!
S postovanjem, Boro Petkovic
 
moja adresa je:
Boro Petkovic
Ul. S. vojske 16
Derventa
tel. 053/311-350
mob.065/618-211

I ja stojim tamo

Cini mi se svima sam na putu

Prolaze kraj mene, kroz mene

Ja stojim mrtav kao stijene

Bio je na zemlji jedan raj

Gdje su djavoli i andjeli zajedno

To je bio moj rodni kraj
 

Niko me ne vidi vise

Svi su oborili poglede

Tad osjetih ja strah

 
 

Bila je to jedna zelja

Ali sve je otislo u prah

U meni nestade veselja

Sve je odnijela voda

Oko mene opet hladna soba

Na podu lezi papirna masa

Iz koje opasnost vreba svakog casa
 

PIŠI MI NA ZELENU ADRESU


Piši mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nešto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.
Najveći uticaj na mene izvršila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.
Koga se tiče to sto si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.
Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijeće u vazi.

Tvoje oči su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.                 izet sarajlic

 

Sve što živi ožiljak ima
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ svima
bio bih hulja i lopov znan.

Mršav i rasta odveć malena,
međ decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena
ja sam se vraćo pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»

Pa i sada, kada se bez traga,
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme se moje izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadanje crte
kavgadžije, nemirka, delije.

Ko i nekad imam hrabrost mušku
al nov korak moj se drukče sluša...
Dok mi nekad razbijahu njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne govorim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć se raste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»

Sergej A. Jesenjin

Mujo zove Hasu
-Gdje si bolan Haso?
*Evo me u Doboju na moru!
-Pa kakav ti je smjestaj?
*Ma nije lose samo je plaza daleko!

Mujo se vratio iz Švedske gdje je bio u posjetu rodbini. Haso:
- I kako je u Švedskoj?
- Ma oni su 20 godina iza nas. - odgovori Mujo.
- Kako to?
- Kod njih je još uvijek dobro.
 

meliha i adi - moga djetinjstva sanjari

Steh auf, wenn du am Boden bist
Wenn du mit dir am Ende bist
und du einfach nicht weiter willst,
weil du dich nur noch fragst
warum und wozu und was dein Leben noch bringen soll.

Halt durch, auch wenn du allein bist!
Halt durch, schmeiß jetzt nicht alles hin!
Halt durch, und irgendwann wirst du verstehen,
dass es jedem einmal so geht.

Und wenn ein Sturm dich in die Knie zwingt,
halt dein Gesicht einfach gegen den Wind.
Egal, wie dunkel die Wolken über dir sind,
sie werden irgendwann vorüberziehn.

Steh auf, wenn du am Boden bist!
Steh auf, auch wenn du unten liegst!
Steh auf, es wird schon irgendwie weitergehn!

Es ist schwer, seinen Weg nicht zu verliern,
und bei den Regeln und Gesetzen hier
ohne Verrat ein Leben zu führn,
das man selber noch respektiert.

Auch wenn die Zeichen gerade alle gegen dich stehn
und niemand auf dich wetten will,
du brauchst hier keinem irgendeinen Beweis zu bringen,
es sei denn es ist für dich selbst!

Steh auf, wenn du am Boden bist!
Steh auf, auch wenn du unten liegst!
Steh auf, es wird schon irgendwie weitergehn!

Nur keine Panik, so schlimm wird es nicht!
Mehr als deinen Kopf reißt man dir nicht weg!
Komm und sieh nach vorn!

 

darko i zeljka kovacevic - amerika je zemlja daleka

Vratio sam se, zivote
Opet mogu cuti
kako raste trava
obuklo se nebo
kosulja mu plava
proteze se more i zjeva
kihnulo je sunce
i oblaka nema

Opet mogu budan sanjati
sve sto zelim
imam svemir ljubavi
s' tobom da ga dijelim

Opet kuca strana lijeva
sretan sam jer znam
opet mi se pjeva

Ref.
Vratio sam se, zivote
otjer'o sam dane sive
imas li za mene jos ljepote
vratio sam se opet medju zive

Opet sreca tragove mi prati
a do kada, ko to moze znati
sve dok u meni zivi nada
zivot je lijep, zivot je sada

 

Po rastanku

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?


Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.

I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.


 

jos jedna draga osoba - Julijana Matkovic

Jednoj nestasnoj devojci

Zar poljubac meni starcu,
Dajes mlada sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav?... Je li sala?
Te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca
Zadrhtala, zatreptala?

Il' si dosla zluradice,
Da me varkas, da me jedis?
Izmucene stare grudi
Da povredis, da pozledis?

- Ja te ljubim!... Tvrdis, mlada,
Puna jada, puna nada -
Ali ljubav sedom starcu
Veruj, duso, tesko pada...

Uvele su grudi moje,
Tvoja ljubav vatra ziva -
Pa se bojim, starac sedi,
Od plamena i goriva.
 

moja BO

"... und wenn ich wüsste,
dass morgen die Welt
in tausend Stücke zerbräche,
ich würde heute noch einen
Baum pflanzen.
(Martin Luther)
 

OPOMENA

Čovječe pazi
da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prođe
blaga svjetlost zvijezda!

Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajo od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijeđi sav u zvijezde!

(Antun Branko Šimić)

Tin Ujević

Igracka vjetrova


Pati bez suze, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si, duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.

elvedin (siljo) sa suprugom. Sjetim se, sjetim Rome...

Otkud ja u imeniku?

muškarci zovu i pitaju me.
zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,
pisac?

ponekad sam pisac, kažem,
najčešće ništa ne radim.

čujte, pitaju, sviđa mi se to
što pišete - imate li nešto protiv
da dođem sa destak piva?

možete ih doneti, kažem,
pod uslovom da vi ne ulazite...

kada me pozovu žene, ja kažem:
o, da - pišem, ja sam pisac,
osim što baš sada ne pišem.

glupo se osećam što vas zovem,
kažu, i bila sam iznenađena
kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,
nego, što ne svratite
na pivo?

neće vam smetati?

i one stižu
zgodne žene
uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa
ali navikao sam na to
jer dobro je
jako je dobro samo ih gledati -
a ponekad me čak
posluži i neočekivana
sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom
do svoje 23
i ne baš često do svojih 50
mislim da bi trebalo da ostanem
u telefonskom imeniku
sve dok ne dobijem onoliko
koliko i svaki prosečan muškarac.

naravno, moram da i dalje
pišem besmrtne pesme
ali inspiracija je tu.
 

hvala Ruzici Jurisic na ovim predivnim slikama...dakan

Der Dichter lebt nicht davon, daß er den Lesern hübsche sachen vorflötet, sondern einzig davon, daß er durch die magie des Wortes sein eignes Wesen und erleben sich selber zeigt und deutet, sei es hübsch oder häßlich. gut oder böse. H.Hesse

Vise se nikada nece moci ispocetka,
moj prijatelj odlazi.
Zar ce od danas biti ponizenje
vatra i voda nasih mladih godina?
Zivot koji ostavlja meni
i komad koji odvaja za sebe;
popodnevno more
rastegnuto kao zvuk harmonike.
Zbogom na trgu s rumenim procelje...m,
medju mokrim dlanovima popodneva.
Sutnja,
zvuk zvona,
njegovo crno odijelo i sesir,
bol i otmjenost trenutka...
s tim je svrseno...
Zar je izgubljeno, zar cu zatajiti
pred nepokornim srcem
ove godine, gradove...?
Zar su nase ljubavnice lagale?
Zar me postidjuje ona kisa u ljubljanskoj ulici,
prozor prema kasarni
i jagoda u mom krevetu?
Moj prijatelj odlazi iz svega toga;
ostavlja me samog na ovom skladistu
ne odnoseci nista.
On odbija svoj dio
i sad sam nasljednik imanja
kojeg se vise ne mogu odreci....

Arsen Dedic

 

Trcali smo ja i moje tijelo trcali smo kroz Evropu smjelo trcali smo mada nismo htjeli trcali smo sto smo je voljeli Gorjelo je nebo pod nogama drhtalo je more u grudima trcali smo ja i moje tijelo trcali smo evropom smjelo... haustor/derventa
 

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvatu našhih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi međuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parcčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene.

Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.

M.Antic

Auf diesem Foto: Marina Zubak , Silvana Vodanović, Stojanka Trivunčević, Zdena, Vera Brico, Mirjana Plavšić, Indira, Zeljka Kovacevic

 Damir Causevic, Marina Zubak

alickovic ibro

Veronika Saric, Grubisic Zoran, Nermina Haurdic, Porobic Nadzad, Mladen Gaspar, Bajic Goran, Mara Coric, Zlatko Burazer, Ilija Peric

Djordje Balasevic
Pred zadnji sneg
Kad zadnju brazdu zaorem
po tragu senke rodine
procvace zimske ruzice
po prvi put te godine

Naice studen atarom
kao regiment oklopni
i bicu samo mirna vlat
kad okopni

Ja nemam nigdi nikoga
al' moja prica prosta je
stogod ih manje zavoles
manje ti njih nedostaje

I nisam kadar svindlati
za sobom skele paliti
da silom steknem nekog
kom cu faliti

Znam, duso, obeco sam da te necu pominjati
bogarati i sudbinu proklinjati
u varos se preseliti
orcati i veselit
obeco sam srca teska
obeco sam, al' jebes ga

Kad zadnji cokot zagrnem
pod skute Svetog Damjana
u bokal bistre plemenke zapasce trunka tamjana

Strahovi mladi umiru
pricu sam kraju priveo
jos onda kada sam
i njih nadziveo

Znam, mila, obeco sam da cu makar
za bestiju
i da cu naci lepsu, bolju i vestiju
nemeskinju, gospodicnu
ni po cemu tebi slicnu
obeco sam srca teska
obeco sam, al' jebes ga

I utom pasce i zadnji sneg
preko svih prvih snegova
a perce andjela je teg
spram svih zemaljskih tegova

Spreman je Onaj varati
olovni kantar skovati
al' danas vise ne bih trebo psovati

 

Jako se iznanadih svojim slikama na tvojoj stranici i naravno obradovah se!!
A još više kada ugledah svog rođaka Adija i Melihu :) ali naravno sva ta iznenađenja su prijatna i zahvaljujem se!
Lijep pozdrav!
Milada Ramičić i Dalida Ramičić!
 

snjezana m.

bartlol m.

davor sauka

zoran s.

"Pridigao sam se i našao bocu vina i potezao iz nje u dugim gutljajima. Kes, najljepša djevojka u
gradu, umrla u dvadesetoj.
Netko je vani pritiskao trubu: bilo je to dugo i vrlo uporno. Spustio sam bocu i zavrištao:
-Zaveži, prokleti kučkin sine!
Noć je neprestalno nadolazila i ništa nisam mogao učiniti."  C.B.
 

Ich lebe mein Leben in wachsenden Ringen,
die sich über die Dinge ziehn.
Ich werde den letzten nicht vollbringen,
aber versuchen will ich ihn.

Ich kreise um Gott, um den uralten Turm,
und ich kreise jahrtausendelang;
und ich weiß noch nicht: bin ich ein Falke, ein Sturm
oder ein großer Gesang.

 

damir,elvis,tokic

Kad pogledam sa Rabića
vidim divan grad
Derventa je moj zavičaj
u njoj živim ja.
 
Oj ,Ukrino, krivudava
puna žubora
kraj tebe sam mnoge noći
provodio ja.
 
Kada lipe procvjetaju
tad si najljepša,
rodni grade, pjesmo mila,
pjesmo najljepša

MIRA NEMAM

-------------------------------------------- ------------------------------------

   koliko još vremena treba da
     prođe da probudim se ja
u svome gradu jutra da dočekam
 
 puteva mnogo je na tri strane svijeta
nas rasuli od kućnog praga do beskraja
 
ima nas tu i tamo po neko skrovište za
sebe svako je našao, al i dalje sunce to
ne grije nas tamo negdje,daleko
 
   mira nemam, mira nemam
da se pod tvojim krošnjama od kiše sakrijem,
                         grade moj
grade moj osmijehom bol da sakrijem, mira nemam
 
               sanjam san, poznat grad
           jesmo li sretni negdje drugo mi
           miriše ukrina, opet zaboli
 
i kuca još to srce napušteno samo ostalo
         čist obraz za nas negdje je ostao
 
                                 Alen Lemešević
 
 

Nataša Plavšić
 
Izbjeglička nada

--------------------------------------------------------------------------------


Njemačka...hladna...nikakva
Srce je moje prazno
Ovakav život stavila ne bih
Ni u dnevni red pod razno.
 
I ljudi su hladni, baš ko i ovo vrijeme,
Ali šta tu da se radi,
A meni prolaze godine nijeme
U  izbjegličkoj nadi .
 
Nadam se skorom povratku kući,
Svom dragom, rodnom kraju
A tamo dole pale se sela
U mom zavičaju.
 
I ginu ljudi, drugovi moji,
Prijatelji, dobro mi znani,
A moje srce za njima plače
Na bilo kojoj da su strani.
 
Do juče svi su zajedno bili
I još ih tako vidim ja,
I  gledaću ih  još dugo, dugo
To moja duša zna.
 

djacki korzo

Milan Antic


U prvi sumrak
svi se tu sjate
ozbiljna lica
drzanja kruta.
Odu do ugla,
pa se vrate.
I opet tako.
I opet tako
jos dvesto puta.
 
Sarena povorka
gura se, seta...
Hiljadu kapa
i bereta...
Hiljadu subara
i kacketa...
 
A uz put pogled
poneko baci,
il nesto bajagi
nevazno kaze...
 
Ruku na srce:
sta sve ti djaci
uporno traze
dok trose djonove
i trose sate,
dok odu onamo
i dok se vrate,
i opet tako
sve iz pocetka,
danas i sutra,
iduceg petka,
iduceg jula,
iduceg maja,
tamo i natrag,
i nikad kraja?
 
Carape zute,
zelene,
plave,
i duge noge
kao stapovi.
 
I neki zvrkovi
na vrhu glave.
I siske na celu
kao slapovi.
 
I podgurkivanja.
I zavirkivanja.
I zadirkivanja.
I dobacivanja.
 
A mozda ipak,
ko ce znati,
mozda tu ipak
nesto postoji?
 
Mozda to nisu
prazni sati
kad se u guzvi
seta i stoji,
pa pocne tako
sve iz pocetka,
danas i sutra,
iduceg petka,
iduceg jula
ili aprila...
 
Mozda tu nekom
rastu krila?
 
Mozda tu pocnu
sva putovanja?
 
Mozda se ovde
najlepse sanja?
 
Mozda se ovde
najlepse zeli?
 
I mozda su se
bas ovde sreli
putevi neki
dugi i tajni,
putevi beli,
putevi tajni?
 
I mozda su se
bas ovde sreli
osmesi neki
- zavoleli?
 
Mozda bas zato
jedino vredi
da su u guzvi
ovako luta,
pomalo sasavo,
pomalo sneno,
pomalo smisljeno
i besmisleno,
pomalo onamo
i malo natrag,
i opet tako,
jos bezbroj puta.
 


 

...dal zbog tamnih oblaka, il zbog tihe muzike, da zbog samoce, il zbog praznine, dal zbog ponedeljka, il zbog oslobodenja...ne znam...al ostadoh bez rijeci....

Dobar dan!
Poštovani, dugo pratim Vaše pjesme i ovim putem željela bih doista pokazati divljenje kojom lakoćom ih pišete. Tako mi taknu dušu i oboljiže baš  dio života koji prolazim. Dugo sam se dvoumila da li da vam pošaljem svoj trag,ali ovom zadnojom pjesmom jednostavno sam ostala ukopana, šokirana i unatoč vašim riječima koje su me slomile odlučila se javiti.. željela sam samo ostaviti trag svog postojanja kao vašeg vjernog čitača.. do nove pjesme, srdačan pozdrav!!    Nattaly
--
 

"Kakvi su ljudi Bosanci?To su najzamrseniji ljudi na svijetu, ni s kim se istorija nije tako posalila kao s Bosnom.Juce smo bili ono sto danas zelimo da zaboravimo.a nismo postali ni nesto drugo.Nesreca je sto smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i necemo iz nje,a a sve se placa pa i ova ljubav"..... Mesa S.
 

Der Panther
Im Jardin des Plantes, Paris

Sein Blick ist vom Vorübergehn der Stäbe
so müd geworden, dass er nichts mehr hält.
Ihm ist, als ob es tausend Stäbe gäbe
und hinter tausend Stäben keine Welt.

Der weiche Gang geschmeidig starker Schritte,
der sich im allerkleinsten Kreise dreht,
ist wie ein Tanz von Kraft um eine Mitte,
in der betäubt ein großer Wille steht.

Nur manchmal schiebt der Vorhang der Pupille
sich lautlos auf -. Dann geht ein Bild hinein,
geht durch der Glieder angespannte Stille -
und hört im Herzen auf zu sein.




Rainer Maria Rilke, 6.11.1902, Paris
 

Bol ce minut,
sve ce minut,
moja draga.
Smrt ce naše
breme skinut.
Kuda ce se
duša vinut,
tko ce znati?
Zemlja ce smirenje dati:
mora biti vaga.
Bol ce minut,
sve ce minut,
moja draga.
 

Što će ta jedina suza?
Samo mi pogled smeta.
U mom je ostala oku
Od starijih, prošlih ljeta.
Mnoge su sestrice sjajne
Sve joj zginule redom;
Zginule su noć i vjetar
S veseljem mojim i bijedom.
Zginuše kao i magla
I plave zvjezdice tako
Uz koje sam radosno pjevo,
Uz koje sam jadovno plako.
I ljubav, ah tako moju
Vjetar je sobom uzo!
Pa daj se i ti rasplini
Stara, samotna suzo!
 

jozo i slavica tunjic ( galic)